?

Log in

No account? Create an account
Previous Entry Share Next Entry
Што је за Немца спасоносно, за Србина је погубно (или - поново српски властодршци гурају жртву у заг
Сербия
newsmen_lj
Ево већ читав један век српска политичка “елита” води политику гурања жртве у загрљај џелата. Велики српски песник Јован Дучић болно ридајући за покланим Србима у НДХ, пише да је заједница убица и убијених могућа само у браку дегенерика. После Првог светског рата када је сваки трећи Србин положио главу за спас Отаџбине, српска политичка “елита” је гурнула народ жртву у загрљај џелата. Краљ Александар ради “братства троименог народа” у првој Југославији практично забрањује да се говори о геноциду који су махом Хрвати (који су тада били под управом Мађарске краљевине у оквиру Аустро-Угарске монархије) починили у западним српским земљама. Срби су вешани практично у свим местима у којима је било муслимана и Хрвата. Да поменемо страшне покоље Срба у Добоју, Фочи, Земуну, Сребреници, Бијељини, Зворнику, Сарајеву, Авдовцу, Вишеграду, Билећи, у Славонији, Срему итд. И док у периоду између два рата Римокатоличка “црква” путем Католичке акције врши озбиљне припреме за нови геноцид над Србима, српски властодршци уче српску децу да су Срби, Хрвати и Словенци “један троимени народ” и забрањена је свака прича о покољима над Србима од стране Хрвата у Првом светском рату. И као логична последица такве политике, долази до правог холокауста Срба у Другом светском рату – поготово у логорској клеронацистичкој независној Држави Хрватској. Историја рода људског тешко да познаје монструознију државу од ове Ватиканско-нацистичке творевине. Само у Јасеновцу преко 700. 000 Срба уморено је на начин који није познат у животињском свету. И српски властодршци који после Другог светског рата долазе на власт, поново “бисере бацају пред свиње”, поново су жртве гурнуте у заједницу са џелатима, поново је практично била забрањена прича о српским небројеним јамама и стратиштима. Стара истина – ко не извлачи поуке из историјских грешака, осуђен је на понављање тих грешака. И као логичну последицу добили смо Бљесак и Олују, добили смо само у тим акцијама преко 400 хиљада прогнаних Срба, пре тих акција нове усташке државе из “лијепе њихове” пред новим покољима побегло је око 250 хиљада Срба. О злочинима у новој НДХ и данас се мало зна. Пре извесног времена на једној трибини у Чачку на којој сам учествовао, наш познати новинар и ако смем рећи врсни “кроатолог” Ратко Дмитровић, рекао је да је у новој НДХ поглавника Фрање Туђмана, само у Сиску убијено око 500 српских цивила.


Читать далее: http://www.srpska.ru/article.php?nid=20571